Bosch GDR 10.8 - Инструкция по эксплуатации - Страница 165

Hrvatski | 

165

2 609 140 429 • 14.12.06

Reguliranje broja okretaja

Broj okretaja uključenog električnog alata možete 
bestupnjevito regulirati, ovisno od toga do kojeg 
stupnja ste pritisnuli prekidač za uključivanje/
isključivanje 

9

.

Manjim pritiskom na prekidač za uključivanje/
isključivanje 

9

 postiže se manji broj okretaja. Sa 

povećanjem pritiska povećava se broj okretaja.

Zaštita od preopterećenja ovisna od 
temperature

Kod uporabe za određenu namjenu električni alat 
se ne može preopteretiti. Kod prevelikog 
opterećenja ili prekoračenja dopuštene 
temperature aku-baterije od 70

° C

 broj okretaja će 

se smanjiti. Električni alat će ponovno nastaviti 
raditi punom snagom tek nakon ohlađivanja.

Zaštita od dubinskog pražnjenja

Li-ionska aku-baterija je 

„

Electronic Cell Protection 

(ECP)

“

 zaštitom zaštićena od dubinskog 

pražnjenja. Kada se aku-baterija isprazni, električni 
alat će se isključiti preko zaštitnog sklopa: radni 
alat se više neće vrtjeti.

Upute za rad

f

Električni alat stavljajte na maticu/vijak 
samo u isključenom stanju. 

Radni alati koji se 

okreću mogu kliznuti.

Okretni moment je ovisan od trajanja udara. 
Maksimalno ostvarivi okretni moment rezultira iz 
zbroja svih pojedinačnih okretnih momenata koji se 
postižu udarima. Maksimalni okretni moment se 
postiže nakon trajanja udara od 

6 – 10

 sekundi. 

Nakon tog vremena moment stezanja se povećava 
još samo minimalno.

Trajanje udara treba odrediti za svaki potreban 
moment stezanja. Stvarno ostvarivi moment 
stezanja uvijek treba provjeriti sa momentnim 
ključem.

Vijčani spojevi sa tvrdim, elastičnim ili mekim 
dosjedanjem

Ako se u pokusu mjere okretni momenti ostvarivi u 
redoslijedu udara i prenesu na dijagram, dobiva se 
krivulja toka okretnog momenta. Visina krivulje 
odgovara maksimalno ostvarivom okretnom 
momentu, a strmina pokazuje u kojem će se to 
vremenu postići.

Tok okretnog momenta ovisi od slijedećih faktora:

•

čvrstoće vijaka/matica

•

vrste podloge (podložna pločica, tanjurasta 
opruga, brtva)

•

čvrstoće materijala koji se vijčano spaja

•

uvjeta podmazivanja na vijčanom spoju

Odgovarajuće tomu dobiju se slijedeći slučajevi 
primjene:

•

Tvrđe dosjedanje

 postoji kod vijčanih spojeva 

metala na metal, kod primjene podložnih 
pločica. Nakon relativno kratkog vremena udara 
postiže se maksimalni okretni moment (strmiji 
tok karakteristike). Nepotrebno dugo trajanje 
udara može oštetiti električni alat.

•

Elastičnije dosjedanje

 postoji kod vijčanih 

spojeva metala na metal, ali kod primjene 
elastičnih prstenova, tanjurastih opruga, 
sprežnjaka ili vijaka/matica sa konusnim 
dosjedanjem, kao i kod primjene produžetaka.

•

Mekše dosjedanje

 postoji kod vijčanih 

spojeva, npr. metal na drvo ili kod primjene 
olovnih ili fiberglas podložnih pločica kao 
podloge.

Kod elastičnijeg odnosno mekšeg dosjedanja, 
maksimalni moment stezanja je manji nego kod 
tvrđeg dosjedanja. Isto tako je potrebno osjetno 
dulje trajanje udara.

Približne vrijednosti za maksimalne momente stezanja vijaka

Podaci u Nm izračunati su iz naponskog presjeka, iskorištenja granice razvlačenja 90 % (kod koeficijenta 
trenja 

µ

ges

= 0,12). Za provjeru, moment stezanja treba uvijek provjeriti momentnim ključem.

Klase čvrstoće prema DIN 267 Standardni vijci

Visokočvrsti vijci

3.6

4.6

5.6

4.8

6.6

5.8

6.8

6.9

8.8

10.9 12.9

M 6

2.71 3.61 4.52 4.8

5.42 6.02 7.22 8.13 9.7

13.6 16.2

M 8

6.57 8.7

11

11.6 13.1 14.6 17.5 19.7 23

33

39

M  10

13

17.5 22

23

26

29

35

39

47

65

78

M 12

22.6 30

37.6 40

45

50

60

67

80

113

135

OBJ_BUCH-223-002.book  Page 165  Thursday, December 14, 2006  10:15 AM